Arterijska hipertenzija - LaboMedica Poliklinika i Laboratorija Beograd

Sistolni pritisak. Povišen arterijski krvni pritisak

On može biti normalan, uvećan ili nizak

Tweet Sistolni pritisak bolesti KVB glavni su uzrok smrti kod sistolni pritisak srednje i starije životne dobi, muškaraca preko 45 godina i žena preko 60 godina. Zahvaljujući dobrom nacionalnom programu za prevenciju hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti u SAD i zemljama zapadne Evrope i Mediterana, stepen obolevanja i umiranja od KVB je u značajnom opadanju, za razliku od Srbije koja je na drugom mestu odmah iz Rusije po porastu KVB.

Faktori rizika za KVB su prisutni od rane mladosti i udruženi su sa povećanim rizikom za razvoj ateroskleroze.

Gornji sistolni pritisak je pritisak krvi na zidove krvnih sudova u trenutku kada se srčani mišić kontrahuje, a donji dijastolni pritisak je pritisak krvi na zidove krvnih sudova u trenutku kada se srčani mišić relaksira. Arterijski krvni pritisak se najčešće postepeno povećava, pa bolesnik ne osjeća simptome sve dok se ne pojavi neka od komplikacija hipertenzije kao što su srčani i moždani udar. Kada je neliječen ili loše regulisan može da dovede do mnogih oboljenja srca i krvnih sudova uopšte.

Na neke faktore rizika kao što su genetska predispozicija, pol i starost, ne možemo uticati. Za razliku od njih, sistolni pritisak druge mnogobrojne faktore rizika kao što su povećan krvni pritisak, povišene vrednosti holesterola, sistolni pritisak, šećera, možemo uticati.

Šta kad je gornji pritisak visok a donji nizak Nizak i visok sistolni gornji pritisak a donji normalan. Krvni pritisak je pritisak koji krv stvara na zidove arterija.

Hipertenzija HT, visoki krvni pritisak, ponekad arterijska hipertenzija jeste hronično medicinsko stanje u kojoj je krvni pritisak u arterijama povišen.

Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku.

Dijagnoza i terapija

Povišenje krvnog pritiska uslovljava da srce radi jače nego normalno da bi krv cirkulisala kroz krvne sudove. Krvni pritisak obuhvata dva aspekta, sistolni i dijastolni, u zavisnosti od toga da li je srčani mišić kontrahovan sistola ili opušten između otkucaja dijastola.

Normalan krvni pritisak u mirovanju je u opsegu od mmHg sistolnog prvog otkucaja i mmHg dijastolnog poslednjeg otkucaja. Hipertenzija je glavni faktor rizika za šlog, infarkt miokarda srčane napadesrčanu insuficijenciju, aneurizmearterija npr.

Institut za javno zdravlje Crne Gore

Čak i umerena visina arterijskog krvnog pritiska je povezana sa skraćenjem životnog veka. Kako se otkriva visok krvni pritisak?

  1. Tjelovježba hipertenzija stupanj 2
  2. Šta kad je gornji pritisak visok a donji nizak
  3. Krvni tlak – Wikipedija

Povišen krvni pritisak je, nažalost, podmukla bolest, koja godinama ne mora pokazivati nikakve znakove. Tek kada se manifestiraju oštećenja na srcu, mozgu, bubrezima ili očima, registriramo i visoke vrednosti krvnog pritiska.

sistolni pritisak

Povišen pritisak godinama ne boli. No ponekad i vrlo rano, bolesnici s povišenim krvnim pritiskom osećaju neke od simptoma hipertenzije.

Zbog stalnih vremenskih oscilacija i krvni pritisak varira

Koji su simptomi povišenog krvnog pritiska? Subjektivni znakovi: Bol i pritisak u glavi posedica su neprimereno pojačanog protoka u arterijama mozga, koji se ne može dovoljno odbraniti od visokog pritiska.

Kako sniziti visok pritisak

Budući da je mozak osjetljiv na promene u cirkulaciji, jer su njegove potrebe za kiseonikom velike a nalazi se zatvoren u lubanjskoj jami bez mogućnosti proširenja, ovaj pritisak na površinu mozga izaziva glavobolju.

Crvenilo lica posledica je povećanog širenja krvnih sudova kože i neposredno pod kožom zbog povećanog dotoka krvi. Krvarenje iz malih kapilara u nosu - zna biti jedan od prvih znakova povišenog krvnog pritiska.

sistolni pritisak

Desava se zbog osetljivosti kapilara koje ne uspevaju izdržati unutrašnji pritisak i zato pucaju. Tako nastaju i krvarenja u bjeloočnici oka. Nekada bolesnik primeti lakše zamaranje, otežano obavljanje svakodnevnih poslova i slabost pri koncentraciji.

Hipertenzija simptomi

Loše spavanje i umor također mogu biti znaci hipertenzije, mada nespecifični. Nabrojeni znakovi obično mogu biti prisutni u ranoj fazi bolesti.

sistolni pritisak

Iz navedenog je jasno da se najčešće povišen krvni pritisak otkriva slučajno, merenjem pritiska na pregledu sistematskom, za vozačku dozvolu, pri prijemu u vojsku, zapošljavanju. Činjenica da se povišen krvni pritisak često ne oseća, ne boli i ne daje simptome ne umanjuje opasnost koju može izazvati ako nije lečen.

sistolni pritisak

Upravo odsutnost tegoba tokom dužeg vremena čini dodatnu opasnost jer je motivacija za lečenje mala. Dijetetske promene, prestanak pušenja, upražnjavanja redovne fizičke aktivnosti, postizanje idelne telesne težine, smanjnenje unosa natrijuma, dovoljni unos kalijuma i magnezijuma mogu da poboljšaju kontrolu krvnog pritiska i smanje rizik od udruženih zdravstvenih komplikacija.

sistolni pritisak

Međutim, lečenje lekovima je često neophodno kod ljudi kod kojih je promena načina života nedelotvorna ili nedovoljna. Medikamentozna terapija se započinje malim dozama lekova, a ciljna vrednost krvnog pritiska se postiže postepeno.

Stajanje rezultira povišenim hidrostatskim pritiskom u krvnim sudovima donjih udova. Posljedično rastezanje vena ispod dijafragmom udruživanje vena uzrokuje premještanje ~ ml krvi iz grudi i gornjeg dijela tijela. To rezultira brzim smanjenjem centralnog volumena krvi i smanjenjem srčanokomorskog predopterećenja, što zauzvrat smanjuje udarni volumen i srednji arterijski pritisak. Obično se to nadoknađuje višestrukim mehanizmima, uključujući aktiviranje autonomnog nervnog sistemakoji povećava broj otkucaja srcakontraktilnost miokarda i vazokonstrikciju, sistemskih arterija, radi očuvanja krvnog pritiska i izazivanja venskih vazokonstrikcija za smanjenje venske usklađenosti.

Prema bazalnim vrednostima krvnog pritiska i prisustvu ili odsustvu komplikacija terapija se započinje niskim dozama jednog leka ili niskim kombinacijama dva leka.

Početak terapije je jednim od lekova iz 5 grupa: diureticima, beta blokatorima, antagonistima kalcijumovih kanala, ACE inhibitorima i antagonistima receptora angiotenzina II.

Na izbor leka utiče mnogo činilaca: prisustvo ili odsustvo oštećenja target organa, kardiovaskularno ili bubrežno oboljenje, dijabetes melitus, profil rizika, prisustvo drugih oboljenja koja mogu favoriziovati ili ograničiti primenu antihipertenzivnog leka, moguće interakcije lekova, cena leka i dr.

sistolni pritisak

Lek treba prilagoditi svakom pacijentu ponaosob.